Одштампајте ову страницу
25 нов 2022
Интервијуи

ПРЕДСЕДНИК ГРАЂЕВИНСКЕ КОМОРЕ СРБИЈЕ СТОЈАН ЧОЛАКОВ ЗА "НОВОСТИ" О СНАЖНОМ ИНВЕСТИЦИОНОМ ЦИКЛУСУ И ПРОБЛЕМИМА СРПСКОГ ГРАЂЕВИНАРСТВА ТЕК ПО ЗАУСТАВЉАЊУ ИНФЛАТОРНИХ УТИЦАЈА МОЖЕ ДОЋИ ДО СТАБИЛИЗАЦИЈЕ ЦЕНА

Златно доба српске грађевине било је седамдесетих и осамдесетих година.

Не може доћи до пада цена у грађевинској индустрији док се не стабилизују инфлаторни утицаји и тржишни узроци поремећаја цена настали између осталог и  као последица сукоба у Украјини, односно до смиривања тржишта некретнина може доћи када се трошкови могу предвидети и испланирати и продајна цена станова буде имала свог крајњег купца. Такође, може доћи до застоја у изградњи, ако инфлаторни утицаји наставе неконтролисано да расту, како у високоградњи тако и у изградњи инфрастуктурних објеката који су такође веома сензитивни, зависни од поремећаја цена, а веома су битни за развој државе.

Овако за "Новости" коментарише тренутне токове у грађевинарству Стојан Чолаков, председник Грађевинске коморе Србије и бивши генерални директор Енергопројект Холдинга и Нискоградње. Са искуством од 40 година у грађевинском сектору, прошао је готово сва градилишта у свету, када су наше фирме седамдесетих и осамдесетих година прошлог века доминирале тлом Африке, Азије, Јужне Америке и Европе. Овај истакнути инжењер годинама је радио на пројектима у Перуу, Боливији, Аргентини, Кенији, Малезији, Етиопији, Либији, Алжиру, Замбији, Гвинеји, Казакстану, Русији. Само у Перуу је провео целих седам година где је са собом водио и породицу.

- Успон грађевинских фирми у Југославији почео је пре готово педесет година, а експанзија је трајала све до санкција деведесетих  - присећа се Чолаков. - Први пројекат који сам радио јесте брана Киамбере у Кенији, тада као млади и перспективан инжењер. Одмах по повратку у земљу отишао сам у Малезију, где се радио ауто пут дужине 56 километара, на једну од деоница између Куала Лумпура и Сингапура. Тада су наше фирме и грађевинци били веома цењени у свету и били ангажовани на скоро свим великим пројектима. Градилишта су била многобројна, упошљавала су доста наше радне снаге, што је омогућавало виши стандард и економску сигурност запослених. Смештај запослених је  био у камповима где су били обезбеђене све животне потребе као и школа и амбуланта. Објективно говорећи тадашња несврстана политика је омогућавала наступ на тржиштима тих земаља и овакве уговоре, што је у данашњим тржишним условима готово немогуће.

Ово је било златно доба српског грађевинарства које је давало огроман допринос БДП-у као и едукацији кадрова и животном стандарду. Тада се десила огромна експанзија и раст домаћих предузећа, од којих је данас већина у стечају, као што су: Ауто пут, Партизански пут, Мостоградња, Трудбеник, Конграп, Рад,...

Узроци оваквог пада леже у турбулентним догађањима с почетка деведесетих година прошлог века-каже наш саговорник - на то је прво утицао рат у Ираку који је скоро свим домаћим фирмама одузео велико тржиште, извршена је евакуација људства, а механизација и опрема су остали заробљени. Ипак, главни елемент пада  српског грађевинарства су санкције које су тада наметнуте СРЈ, јер је био онемогућен наступ на иностраним тржиштима, а у земљи није било инвестиција. Када тако изгубите десет година ви испадате из конкуренције, а када сте поново добили право и могућност да учествујете на тендерима ви не можете испунити захтеване услове.

Од 2000. на овамо тржиште се потпуно мења, у време либерализације економије и односа са иностранством, без јасне државне стратегије у области грађевинарства, након санкција и са неуређеним домаћим тржишном условима, у ситуацији када су  

инвестиције за изградњу често биле редуковане и лимитиране, домаћа грађевинска предузећа су бивала све мање упослена и постала су углавном подизвођачи страних компанија борећи се за голо преживљавање.

Због тога су предузећа у области грађевинарства остала без могућности развоја, постајала су све мање конкурентна на домаћем тржишту и на крају практично неспособна за извоз услуга у иностранство.

Посебно треба истаћи да је грађевинарство најбољи показатељ економије земље, јер прво осећа долазак економске кризе, али и прво даје знаке опоравка. Поред предузећа из делатности грађевинарства ова грана привреде активира и низ других индустријских грана које су комплементарне да би се остварили захтеви пројеката.

Без помоћи државе домаћим грађевинским предузећима , каква је политика у скоро свим земљама света, како развијеним тако и земљама у развоју, ова привредна грана имаће занемарљиву улогу у БДП-у, а са аспекта стратешког развоја и потреба земље у овој области допринос ће бити минималан и безначајан. Неопходне послове изводиће стране фирме са преузетим домаћим кадровима , али по знатно вишим ценама од реалних, користећи монополски положај на тржишту, јер ће домаћа оператива бити сведена на мале фирме које ће бити подизвођачи са наметнутим ценама и објективно без капацитета за озбиљнији наступ и тржишну конкуренцију.

- Сматрам да имамо кадар који може да изнесе те послове, само треба више поверења у наше фирме - тврди Чолаков. - Главни проблем у домаћем грађевинарству је неуређеност тржишта као последица недостатка адекватне законске регулативе. Такође, обезбеђење континуитета уговарања, слаба подршка банкарског система, недостатак стратегије очувања предузећа од општег интереса. Тренутно у Србији имамо велики инвестициони циклус, што је свакако добро, али сматрам да треба промовисaти политику заштите државних интереса кроз очување и одрживи развој српског грађевинарства и обезбеђења упослености, односно очувања радних места. Зато треба хитно посегнути за мерама уређења домаћег тржишта.

ТРКА СЕ ИЗГУБИЛА 2000.

Трка са великим светским и европским грађевинским предузећима дефинитивно се изгубила почетком 2000., пошто земља није имала исправну политику након санкција, а у циљу заштите домаћих грађевинара.

- У Југославији је грађевинарство учествовало у БДП –у чак седам одсто који је  оствариван  само радом домаћих предузећа. У циљу постизања озбиљнијег учешћа у БДП-у,  као Комора заговарамо  већи и квалитетнији удео домаћих предузећа у уговорима које држава има по међудржавним споразумима са земљама кредиторима и посебне преференцијале за пројекте из буџета Републике Србије.

Joomla3 Appliance - Powered by TurnKey Linux