Колико је уписна политика у нашем школству усклађена са потребама тржишта рада?
Национална служба за запошљавање ради по класификацији занимања старој четврт века.
Последња класификација занимања и образовних профила у Србији урађена је пре две и по деценије и не постоји ниједан новији и комплетнији систем података о томе код нас. То је свакако један од главних разлога зашто је списак незапослених у нашој земљи толико дугачак и зашто носиоци појединих диплома никад не успеју да дођу до радне књижице у својој струци. Многе профил систем не препознаје, па их је немогуће да понудимо послодавцима.
Ова јединствена номенклатура садржи шифре, називе и описе свих професија и осим те прилично застареле класификације, код нас не постоји ниједан званични орган или тело у чијој је надлежности праћење проблематике рада са аспекта промена у свету занимања.
- У два наврата, од 2009. до 2011. и од 2012. до 2014. године урађена су два пројекта. У домаћем и ЕУ пројекту предмет истраживања су била занимања са аспекта промена у свету рада и њихово класификовање у складу са стандардом Међународне организације рада о занимањима из 2008. године - кажу у Националној служби за запошљавање. - Оба су рађена на одговарајућем узорку послодаваца и уз учешће релевантних институционалних учесника. На жалост, резултати нису проверени у пракси, нити су изнети на увид стручној јавности, па се стога не може говорити о њиховој вредности. Тако је до даљег, номенклатура из 1990. године и даље најкомплетнији сет података о занимањима у Србији и њена примена у НСЗ има само карактер интерног документа.
Србија данас има два озбиљна проблема у образовању, а то су одличан високообразовни кадар који одлази из земље и други, да нам кадрови проводе на бироу од две радим седам година, па када се запосле више ни не знају да раде посао за који су се школовали .
Никада у нашој земљи није постојала усклађеност уписне политике са потребама тржишта рада, осим на папиру. То је луксуз који ниједна држава не би смела себи да дозволи. НСЗ би, пред сваки упис, школама и факултетима морао да пошаље списак занимања која су тражена, као и процене за наредни период. За овај посао не треба новац, већ само мало више ангажовања. Дешава се да неко ко заврши школу дође да се пријави у службу запошљавања а да службеник не може да га пронађе у шифрарнику, нити зна ком послодавцу да га понуди.
С друге стране, у Националној служби за запошљавање тврде да они у складу са Законом о запошљавању и осигурању за случај незапослености воде евиденције у области запошљавања. Те евиденције садрже податке који се прикупљају у сврху пружања адекватне помоћи тражиоцима запослења и послодавцима, али и ради сагледавања стања и кретања на тржишту рада.
- НСЗ има обавезу извештавања надлежног Министарства за послове запошљавања, као и објављивања података из евиденција у складу са општим актом НСЗ - кажу у овој институцији. - Сви заинтересовани актери на тржишту рада могу да се упознају са статистичким подацима о броју и структури незапослених као и осталих категорија тражилаца запослења, броју и структури пријављених потреба за запошљавањем од стране послодаваца, као и осталим параметрима релевантним за представљање актуелних кретања на тржишту рада, најлакше и најбрже путем интернет сајта.
Они су спремни да, поред ових основних информација, на конкретан захтев особе или институције, доставе и друге податке у складу са могућностима. Конкретно, када је у питању сарадња са образовним институцијама, до сада, НСЗ се одазивала на сваки позив. Сарадња се, тврде они, одвијала како на локалном нивоу, као двосмерна комуникација између школа, школских управа и месно надлежних филијала НСЗ, тако и на нивоу Дирекције НСЗ и Министарства просвете, науке и технолошког развоја.
Извештаји о анкетирању су јавно доступни и саветујемо надлежним институцијама да их свакако узму у разматрање приликом планирања.
