Навршава се 75 година откада су после дуготраjног штраjка грађевинских радника Србиjе, синдикална, политичка и послодавачка руководства одлучила да таj датум буде Дан грађевинара Србиjе. И те године, као и претходних, грађевински радници су тражили минимум достоjанства, правде, реда, поштовања, побољшања услова рада и стандарда, кажу у том синдикату.Рано су се огласили грађевинари против неподношљивих животних и радних услова и неправди. Већ у 1935. години, а посебно у 1936. години водили су грађевински радници наjвеће штраjкове на териториjи Србиjе. Грађевинци Србиjе су само од jануара до октобра 1936. године водили 19 штраjкова у коjима jе учествовало 16.500 радника, односно око 50 одсто свих запослених радника у грађевинарству Србиjе.

Почетак 1935. године означио jе почетак повећања борбеног расположења грађевинаца. Први су устали у одбрану своjих права каменоресци, коjи су радили на изградњи цркве Светог Mарка у Београду. Генерални штраjк каменорезачких радника Београда почео jе априла 1935. године и траjао више од месец дана, све до испуњења свих захтева. Oхрабрени резултатима штраjка каменорезаца и молеро-фарбара, штраjковали су затим зидари, фасадери, керамичари, а нарочито jе био jединствен и снажно организован штраjк цигларских радника, jуна месеца 1936. године у Kикинди. По оштрини сукоба, броjу учесника и дужини траjања, наjоштриjи и наjорганизованиjи штраjк био jе  маjа 1936. године у Београду. Радници су радили у веома суровим условима, радно време jе траjало 10, 12 па и 16 часова дневно, наднице су биле веома ниске, а спавало се по шупама и подрумима. Oваj штраjк се брзо проширио на скоро целу земљу. 

Грађевински радници Земуна и Београда су кроз броjне штраjкове у периоду од 1935. па све до 1940. године тражили побољшање свог положаjа, веће наднице, краће радно време и боље услове живота и рада на градилиштима. Незадовољни резултатима броjних штраjкова, преговорима са послодавцима у скоро петогодишњем периоду, грађевински радници Београда и Земуна су 4. августа 1940. године отпочели своj наjвећи и наjорганизованиjи штраjк. Штраjк jе окончан 8. августа 1940. године, испуњавањем свих штраjкачких захтева и закључен jе колективни уговор са свим постављеним условима коjе су тражили штраjкачи.

Пре глобалне кризе, у грађевинарству Србиjе jе било запослено 82.759 односно 5,8 одсто запослених у земљи, да би таj броj у 2010. пао на 74.506 запослених, а 2013. на 67.195. Према последњем податку, броj запослених од 63.166 чини мање од пет одсто укупно запослених у Србиjи.

Грађевинарство jе у 2006. учествовало у БДП-у Србиjе са 5,3 одсто, а 2013. године таj удео jе опао на 4,3 одсто.

У време наjвећег успона грађевинске индустриjе Србиjе (80-тих година) годишње се завршавало 3,6 милиона метара квадратних стамбеног простора, 2008. године 1,4 милиона  метара квадратних станова, 2010. године 1,2 милиона метара квадратних, да би 2013. године  било изграђено свега 852.000 метара квадратних станова.  

Tакође, ниво зарада у области грађевинарства jе испод просека Србиjе, где jе просечна плата у периоду jануар-jуни 2015. износила 43.234 динара, док jе у области грађевинарства била 40.281 динара, а у изградњи зграда 31.369 динара. 

"Свих претходних неколико децениjа, колико Синдикат радника грађевинарства и индустрjе грађевинских материjала Србиjе обележава Дан грађевинара Србиjе, подсећали смо на синдикалну активност и борбу зидара, тесара, армирача, каменорезаца, керамичараа, циглара, молера, фарбара, дрводељаца и дугих грађевинских радника предратне Србиjе. Oбавезни смо да и данас и убудуће памтимо и помињемо вредне маjсторе, неимаре, њихове идеjе, борбу и дела чиjа jе вредност траjна", изjавио jе председник тог синдиката Душко Вуковић.

Oбjекти коjе су подигли ти маjстори, као и многе генерациjе маjстора, све до данашњих дана красе и красиће Србиjу у целини.