slideshow

Блог

Актуелности

За трећину више непријављених радника ангажовано је у српском фирмама у прва три месеца 2017. године у односу на исти период лане, док је њихов број неколико пута већи него што су их инспектори пребројали пре две године. Подаци говоре да, и поред великих акција надлежних, газде у нашој земљи и даље практикују нелегалан рад, без поштовања основних права радника. О томе сведочи и све већи број надзора. Статистика Инспектората за рад показује да су они од почетка године имали укупно 12.419 инспекцијских надзора, и тада су затекли 6.307 особа на фактичком раду, што је за 32 одсто више него у прва три месеца 2016. године, када их је било 4.793 у раду на црно, док их је у 2015. било свега 2.034.

Највећи број нелегалних радника инспекција рада затиче у великим градовима - Београду, Новом Саду, Нишу, Крагујевцу, у којима је највећа привредна активност и највише оних који се баве трговином, услугама смештаја и исхране, односно где се изводе грађевински радови на изградњи великих објеката - каже Бојан Јоцић, директор Инспектората за рад.

Примера ради, приликом дводневних појачаних инспекцијских надзора које су инспектори рада у марту 2017. године имали на 373 градилишта у Србији, затечено је 612 радника са којима послодавци нису закључили уговоре о раду. Најекстремнији примери рада у сивој зони приликом наведених контрола утврђени су у Владичином Хану, где је код једног послодавца све 16 радника било без папира, а затим у Београду, на Врачару, где су сви затечени, њих 12, били непријављени. Код 4 нишка послодавца укупно 34 радника није имало папире. На црно су радили и сви затечени радници код два послодавца у Новој Пазови: код једног 11, а код другог осморо људи.

Наш саговорник наглашава да је приликом надзора код 760 послодаваца током марта у грађевинарству, трговини, угоститељству, услугама, производњи хлеба, пецива и колача, одржавању и поправци моторних возила, од 2.202 радника готово трећина радила на црно, док је скоро половина послодаваца запошљавала без папира.

Најдрастичнији примери утврђени су у Шапцу, где је код једног послодавца од 17 затечених радника чак њих 16 радило на црно, затим у Чоки, где је од 15 запослених само један имао папире, па у Новом Пазару, где је од 15 радника 13 радило нелегално - каже Јоцић. - У Београду је 1 послодавац од 10 запослених пријављено само 1. Слично је било и у Сомбору, Сјеници, Инђији, Крагујевцу ...

Јоцић објашњава да је уочено да поједини послодавци код којих су инспектори рада проналазили нелегалне раднике, после извесног времена од надзора поново ангажују људе да раде на црно, а понеки су чак и одјављивао запослене са евиденције Фонда ПИО и поново их запошљавали нелегално. Ипак, дешавало се да су после надзора послодавци потписали уговоре са 5.868 нових радника који су претходно радили на црно, односно са 57 одсто више него прошле године. - Два пута током 2016. године, у јулу и септембру, имали смо ванредне контроле у таквим фирмама - каже Јоцић. - У поновљеним надзорима било је 83 одсто мање особа у сивој зони него раније.

 

Извор Новости 

Електропривреда Србије планира обнову 7 малих хидроелектрана које ће се финансирати средствима из кредита Европске банке за обнову и развој (ЕБРД) за Програм обнове 15 МХЕ.

Тендер за извођаче је у току, а предвиђени су радови на МХЕ Рашка Нови Пазар, МХЕ Радаљска Бања Мали Зворник, МХЕ Сељашница Пријепоље, МХЕ Кратовско Река Прибој, МХЕ Под Градом, Ужице, МХЕ Турица Ужице и МХЕ Моравица Ивањица.

Они ће обухватити рушење и / или демонтажу делова постојећих објеката, извођење земљаних радова, бетонске и радове на арматури, зидарске и изолационе радове, металне и алуминијумске конструкције, радове на фасади, фарбање и сушење, те инсталацију система за водоснабдевање и канализацију, укључујући набавку цевовода.

 

Очекивано трајање радова је 40 недеља, док је рок за достављање понуда 30. март 2017. година

 

Извор-еKапија

За годину дана од почетка рада система за издавање електронских грађевинских дозвола примљено је 63.336 захтева, а позитивно је решено њих 69%, саопштила је Агенција за привредне регистре (АПР).

Од укупног броја примљених захтева, 59.946 или 95% је већ окончано. Преко ове платформе тренутно се спроводи 27 процедура и поступака у вези са издавањем електронских грађевинских дозвола, а захтеве обрађује 7.200 одговорних лица у оквиру 1.200 институција у чијој је надлежности издавање различитих врста одобрења и дозвола из области грађевинарства, наводи АПР.

 С обзиром на то да је од укупног броја обрађених захтева чак 69% (41.518) решено позитивно, може се закључити да је систем за издавање електронских грађевинских дозвола у потпуности заживео, како од стране државних органа и институција које су, без већих проблема, прешле са начина рада у папиру на рад у заокруженом информационом систему, тако и од стране корисника који су са успехом, за годину дана, савладали све техничке изазове и прешли на електронско спровођење процедура и достављање докумената искључиво у електронском облику - наведено је у саопштењу.

Централну евиденцију обједињених процедура издавања електронских грађевинских дозвола води Агенција за привредне регистре, преко информационог система, а у координацији са ресорним Министарством грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре.

Поводом учесталих изјава у средствима јавног информисања у којим се српска грађевинска предузећа карактеришу као неспособна и недовољно обучена да изводе радове на инфраструктурним пословима у Србији, Привредна комора грађевинске индустрије Србије налази за сходно да, у циљу што потпунијег информисања јавности и заштите ове важне привредне гране, изнесе свој став.

Српски грађевинари организовани у Привредној комори грађевинске индустрије Србије – ПК ГИС изузетно уважавају напоре Владе Србије за опоравак српске привреде чији је значајан потенцијал и грађевинарство.

Чланице ПК ГИС су најреферентније фирме из области пројектовања, изградње, индустрије грађевинских материјала, индустријских грана чији се производи уграђују у грађевинске објекте, научне, образовне и струковне организације у Србији ( Енергопројект, Београд; Јединство, Севојно; Мостоградња,Београд; Путеви,Ужице; Новкол, Београд; Хидротехника, Београд; Амига, Краљево; Планум, Београд; ЗГОП, Нови Сад; Миленијум,Београд; Гас-Феромонт, Стара Пазова;ЦИП, Београд; Институт за путеве, Београд; Институт Јарослав Черни, Београд; Грађевински факултет, Београд; Савез грађевинских инжењера и техничара Србије и многи други ).

Традиционално врло успешна грана српске привреде, са значајним референцама стеченим широм света, позната и призната на тржиштима Јужне Америке, Африке, Блиског Истока, Европе и Азије и данас се носи са конкуренцијом страних компанија на страним тржиштима док је, на жалост, на домаћем тржишту сведена, условима страних кредитора, у позицију подизвођача или базе јефтине радне снаге за стране извођаче префериране од стране страних кредитора.

На државним инфраструктурним пројектима који се финансирају из кредита међународних финансијских институција или се реализују по основу билатералних споразума, доминирају стране компаније. Тако, на Коридору X, од 18 уговора само један посао је уговорио домаћи конзорцијум.

Надлежно министарство и државна јавна предузећа, која су у положају инвеститора за инфраструктурне пројекте, који су предмет пажње јавности, уговоре за реализацију тих пројеката имају са страним а не домаћим извођачима. Те би било логично да проблематику извршења уговора разматрају са својим страним сауговарачима а не са домаћим предузећима, који су подизвођачи тих страних сауговарача.

Кашњење страних компанија на Коридору X износи две и више година. Међутим, те компаније нису предмет јавне критике, већ домаћи подизвођачи.

Доминација страних компанија на реализацији најважнијих инфраструктурних пројеката у Србији у великој мери је погоршала тешку ситуацију у домаћем грађевинарству. Српске компаније су на тим пројектима ангажоване као подизвођачи и раде по ценама нижим и за више од 20% од цена које су уговорили страни извођачи радова, тако да једва преживљавају.

Привредна комора грађевинске индустрије Србије, у сарадњи са Привредном комором Србије и  Инжењерском комором Србије, се у протеклом периоду обраћала надлежном министарству и указивала на тешко стање у овој привредној грани са предлогом за доношење мера за уређење тржишта грађевинских радова како би се заштитили државни инвеститори и омогућио опоравак домаћег грађевинарства. Те мере чекамо и данас.

Потребно је да се домаћим  предузећима омогући да буду главни извођачи радова на великим инфраструктурним пројектима, да самостално управљају реализацијом пројеката и стичу референце за будуће нове пројекте у земљи и иностранству. Овим би профит остао домаћим компанијама које би из тих средстава могле да финансирају набавку нове технолошке опреме и улажу у сопствени развој.

Имајући у виду да све државе разним мерама штите своју грађевинску индустрију, овим апелујемо да је крајње време да и наша држава напокон стане иза ове привредне гране и омогући јој да изађе из дугогодишње стагнације и почне да се развија, што је у интересу укупног привредног развоја земље.

 

 Мирослав Брковић,

 Председник ПК ГИС

О блогу

Donec volutpat nibh sit amet libero ornare non laoreet arcu luctus. Donec id arcu quis mauris euismod placerat sit amet ut metus. Sed imperdiet fringilla sem eget euismod. P

Joomla3 Appliance - Powered by TurnKey Linux