У европским земљама од грађевинских радника највише се тренутно траже монтажери скела, фасадери и инсталатери, кажу у "Грађевинској комори Србије" .- У Западној Европи је највећа потражња за специјализованим радницима: монтажерима скела, фасадери, мајсторима за под, инсталатерима машинских инсталација и електроинсталација , као и инсталација на енергетским блоковима у термоелектранама - рекао је "Тањугу" потпредседник "Грађевинске коморе Србије" Горан Родић.

Он наводи да је због грађевинске сезоне доста наших грађевинаца већ отишло у иностранство, где су боље плаћени и имају више посла. Према његовим речима, само европским землљи тренутно недостаје око 1,3 милиона занатлија разних грађевинских профила.

Све што је вредело у Србији је углавном већ и отишло. Рад у Немачку је организован преко деташмана, а у осталим европским земљама се иде готово полудивље, на туристичке визе и после три месеца се враћају - рекао је Родић.

Што се тиче традиционалних земаља у којима су присутни наши неимари - Русија, Казахстан, Азербејџан и Алжир, према његовим речима, тек треба да се започну доста велики послови.

 У Русији, према нашим проценама, има око 20.000 наших грађевинара. Тренутно нису упослени и прети опасност да се добар део њих врати у Србију. Питање је како ће бити организована градња великих објеката, а посебно стамбених, за Светско првенство фудбалу у Русији 2018. године - казао је Родић.

Он додаје да Руси траже организован наступ наших грађевинара за те пројекте.

Када је реч о Алжиру, где је раније била присутна "Хидротехника" која је правила насипе и бране, као и део водоводне инфраструктуре, биће реализовани пројекти градњу још три бране и тој земљи ће бити потребна грађевинска оператива.

Алжир је својевремено планирао скоро 300 милијарди долара инвестиција у стамбену изградњу и инфраструктурне објекте и њихова делегација је због тога била код нас - рекао је Родић и напоменуо да би наши радници могли тамо да раде само ако би наступ био организован уз помоћ државе.

Либија и Ирак тренутно нису попларни дестинације за грађевинаре, али ако се тамо среди ситуација биће реализовани велики послови.

 Наше фирме, попут "Енергопројекта", тренутно раде у Перуу, Катару и то велике послове, а имамо наше фирме које раде и у Екваторијалној Гвинеји, у Јужној Африци, Јордану где се, на пример, прави водовод - казао је Родић.

Он додаје да ће велики грађевински пројекти бити реализовани и у Тасманији, Малезији и Индонезији и сличним земљама.

Свуда се траже квалитетни мајстори и инжењери, за њих увек има посла - истиче потпредседник "Грађевинске коморе Србије". - У Србији, такође, недостаје квалитетна радна снага пошто је највећи део добрих радника ангажован на инфраструктурним пројектима и "Београду на води", или у мањем делу на приватним градилиштима.

 Има физичке и полуквалификоване радне снаге, али квалитетни мајстори недостају свуда. У Србији је тренутно, по нашим проценама, у нискоградњи ангажованих око 250 фирми, али ту углавном раде руковаоци машинама и полуквалификовани радна снага - рекао је саговорник "Тањуга".

Родић је упозорио да би Србији у наредном периоду, када се очекује почетак великих пројеката, могла да недостаје радна снага пошто је доста наших радника у иностранству.

Извор Тањуг

Грађевинске активности у Европској унији поново су смањене у марту, најснажније у последње две године, притиснуте оштрим падом активности у сектору нискоградње, показују подаци европског статистичког бироа.

Активности у грађевинском сектору ЕУ смањене су у марту 1,4 одсто на месечном нивоу, највише од маја 2014. У фебруару су према ревидираним подацима Еуростата пале за 0,6 одсто.На годишњем нивоу су активности у грађевинском сектору ЕУ у марту смањене за 1 , 4 одсто, што је њихов најснажнији пад од маја 2013. У фебруару су порасле за 3,0 одсто показују ревидирани подаци Еуростата.

Притом је сектор високоградње забележио стагнацију активности, након 4,0-постотног раста у фебруару. У нискоградњи пад је био знатно снажнији и износио је 7,5 одсто, У фебруару активности су смањене за 1,5 одсто.

Посустале су и активности у грађевинском сектору еврозоне, које су у марту пале за 0,5 одсто, након ревидираног 3,4-процентног скока у претходном месецу. Притом је високоградња забележила стагнацију, након 3,9-постотног скока у месецу раније. У сектору нискоградње активности су смањене за 2,9 одсто, након што су у фебруару увећане за 0,9 посто.

Међу земљама чијим је подацима европски статистички биро располагао највише су у марту на годишњем нивоу смањене активности у грађевинском сектору Словеније, за 36,7 одсто. Следи Мађарска са падом активности за 33,9 одсто, па Пољска где су се смањиле за 14,9 одсто.

Виши ниво грађевинских активности у односу на исти период прошле године забележиле су Шведска за 16,4 одсто, Холандија за 6,3 одсто, Немачка за један одсто и Шпанија за 0,4 одсто.

Извор СЕЕбиз

Извођач радова на прилазним саобраћајницама станици Прокоп није познат ни после дуже од два месеца од завршетка тендера на који се јавило 8 понуђача. Дирекција за градско грађевинско земљиште, према подацима у конкурсном позиву, требало је да донесе одлуку о извођачу за станицу Београд - Центар у року од 25 дана од отварања понуда. Од крајњег рока прошло је месец и по дана.

У Дирекцији за градско грађевинско земљиште и изградњу Београда тражили су мишљење Управе за јавне набавке о начину даљег поступања у избору извођача с обзиром на то да је међу понуђачима било и иностраних компанија. И да се при избору, осим поштовања Закона о јавним набавкама, морају узети у обзир и други међународни споразуми који третирају учешће страних правних лица на нашим тендерима.

Одговор су добили, али су тражили појашњење.

- У поступку јавне набавке за извођење радова на изградњи саобраћајница са инфраструктуром и мостовском конструкцијом за приступ железничкој станици "Прокоп", пристигло је осам понуда, од чега 6 понуда домаћих фирми и две понуде у којима је један од чланова понуђача није резидент Републике Србије - објашњавају у Дирекцији. - Комисија за спровођење поступка јавне набавке је закључила, након разматрања одговора Управе за јавне набавке, да је потребно додатно тумачење члана 86. став 10. и 11. Закона о јавним набавкама, с обзиром на то да је тумачење ових чланова Закона кључно у доношењу одлуке о рангирању понуђача.

Како наводе у Дирекцији, у циљу правилне примене ЗЈН, Споразума о стабилизацији и придруживању и Споразума о слободној трговини у централној Европи (ЦЕФТА 2006), обратили су се Управи за јавне набавке са захтевом за прецизније тумачење Закона о јавним набавкама. Избор најповољнијег понуђача и време почетка радова биће познати када Дирекција добије одговор Управе за јавне набавке.

У првој групи понуђача су Инграп-Омни, Еуро-асфалт, Мичелини, Градитељ-Београд. Следећи су Миленијум тим, Денеза М инжењеринг, ЈКП Београдпут. За њима су кесз Интернационал, ГП Мостоградња, Кредо, Греен декор, Лапа, Бами инжењеринг. За радове су заинтересовани и стари познаваоци Прокопа - Енергопројект нискоградња и Енергопројект урбанизам и архитектура.

Посао би хтели и Уноградња ВВ, ГП Планум, ДЦ Енергокоп, Натуралист, као и странци удружени са домаћим неимарима - Штрабаг, Војводинапут - Панчево, Штрабаг АГ, Башта биро ...

Извор Новости 

Према броју дозвола издатих у фебруару 2016, пријављена је изградња 748 станова с просечном површином 77,2м². Према издатим дозволама, број станова већи је за 96,8% него у фебруару 2015. Од укупног броја станова у новим стамбеним зградама, 5,6% станова биће грађено у зградама с једним станом, с просечном површином 124,7м², а 92, 1% станова биће грађено у зградама с три стана и више станова, и њихова просечна површина биће знатно мања и износиће 72,9м².

У фебруару 2016. издато је 316 грађевинских дозвола, што је за 2,2% ниже него у фебруару претходне године. Индекс предвиђене вредности радова у фебруару 2016. већи је за 199,9% у односу на фебруар 2015. године.

Посматрано према врсти грађевина, у фебруару 2016. издато је 70,6% дозвола за зграде и 29,4% за остале грађевине. Ако се посматрају само зграде, 65,0% односи се на стамбене и 35,0% на нестамбене зграде, док се код осталих грађевина највећи део односи на цевоводе, комуникационе и електричне водове (60,2%).

Предвиђена вредност радова новоградње у фебруару 2016. износи 90,2% од укупног предвиђене вредности радова. Највећа грађевинска активност, посматрано према областима, забележена је у Београдској области, 69,7% од предвиђене вредности новоградње. Следе Севернобачки област, 7,0%, Сремска област, 3,5%, и Расинска област, 3,4%, док се учешћа осталих области крећу до 2,8%.

Републички завод за статистику