slideshow

Блог

Актуелности

Златно доба српске грађевине било је седамдесетих и осамдесетих година.

Не може доћи до пада цена у грађевинској индустрији док се не стабилизују инфлаторни утицаји и тржишни узроци поремећаја цена настали између осталог и  као последица сукоба у Украјини, односно до смиривања тржишта некретнина може доћи када се трошкови могу предвидети и испланирати и продајна цена станова буде имала свог крајњег купца. Такође, може доћи до застоја у изградњи, ако инфлаторни утицаји наставе неконтролисано да расту, како у високоградњи тако и у изградњи инфрастуктурних објеката који су такође веома сензитивни, зависни од поремећаја цена, а веома су битни за развој државе.

Овако за "Новости" коментарише тренутне токове у грађевинарству Стојан Чолаков, председник Грађевинске коморе Србије и бивши генерални директор Енергопројект Холдинга и Нискоградње. Са искуством од 40 година у грађевинском сектору, прошао је готово сва градилишта у свету, када су наше фирме седамдесетих и осамдесетих година прошлог века доминирале тлом Африке, Азије, Јужне Америке и Европе. Овај истакнути инжењер годинама је радио на пројектима у Перуу, Боливији, Аргентини, Кенији, Малезији, Етиопији, Либији, Алжиру, Замбији, Гвинеји, Казакстану, Русији. Само у Перуу је провео целих седам година где је са собом водио и породицу.

- Успон грађевинских фирми у Југославији почео је пре готово педесет година, а експанзија је трајала све до санкција деведесетих  - присећа се Чолаков. - Први пројекат који сам радио јесте брана Киамбере у Кенији, тада као млади и перспективан инжењер. Одмах по повратку у земљу отишао сам у Малезију, где се радио ауто пут дужине 56 километара, на једну од деоница између Куала Лумпура и Сингапура. Тада су наше фирме и грађевинци били веома цењени у свету и били ангажовани на скоро свим великим пројектима. Градилишта су била многобројна, упошљавала су доста наше радне снаге, што је омогућавало виши стандард и економску сигурност запослених. Смештај запослених је  био у камповима где су били обезбеђене све животне потребе као и школа и амбуланта. Објективно говорећи тадашња несврстана политика је омогућавала наступ на тржиштима тих земаља и овакве уговоре, што је у данашњим тржишним условима готово немогуће.

Ово је било златно доба српског грађевинарства које је давало огроман допринос БДП-у као и едукацији кадрова и животном стандарду. Тада се десила огромна експанзија и раст домаћих предузећа, од којих је данас већина у стечају, као што су: Ауто пут, Партизански пут, Мостоградња, Трудбеник, Конграп, Рад,...

Узроци оваквог пада леже у турбулентним догађањима с почетка деведесетих година прошлог века-каже наш саговорник - на то је прво утицао рат у Ираку који је скоро свим домаћим фирмама одузео велико тржиште, извршена је евакуација људства, а механизација и опрема су остали заробљени. Ипак, главни елемент пада  српског грађевинарства су санкције које су тада наметнуте СРЈ, јер је био онемогућен наступ на иностраним тржиштима, а у земљи није било инвестиција. Када тако изгубите десет година ви испадате из конкуренције, а када сте поново добили право и могућност да учествујете на тендерима ви не можете испунити захтеване услове.

Од 2000. на овамо тржиште се потпуно мења, у време либерализације економије и односа са иностранством, без јасне државне стратегије у области грађевинарства, након санкција и са неуређеним домаћим тржишном условима, у ситуацији када су  

инвестиције за изградњу често биле редуковане и лимитиране, домаћа грађевинска предузећа су бивала све мање упослена и постала су углавном подизвођачи страних компанија борећи се за голо преживљавање.

Због тога су предузећа у области грађевинарства остала без могућности развоја, постајала су све мање конкурентна на домаћем тржишту и на крају практично неспособна за извоз услуга у иностранство.

Посебно треба истаћи да је грађевинарство најбољи показатељ економије земље, јер прво осећа долазак економске кризе, али и прво даје знаке опоравка. Поред предузећа из делатности грађевинарства ова грана привреде активира и низ других индустријских грана које су комплементарне да би се остварили захтеви пројеката.

Без помоћи државе домаћим грађевинским предузећима , каква је политика у скоро свим земљама света, како развијеним тако и земљама у развоју, ова привредна грана имаће занемарљиву улогу у БДП-у, а са аспекта стратешког развоја и потреба земље у овој области допринос ће бити минималан и безначајан. Неопходне послове изводиће стране фирме са преузетим домаћим кадровима , али по знатно вишим ценама од реалних, користећи монополски положај на тржишту, јер ће домаћа оператива бити сведена на мале фирме које ће бити подизвођачи са наметнутим ценама и објективно без капацитета за озбиљнији наступ и тржишну конкуренцију.

- Сматрам да имамо кадар који може да изнесе те послове, само треба више поверења у наше фирме - тврди Чолаков. - Главни проблем у домаћем грађевинарству је неуређеност тржишта као последица недостатка адекватне законске регулативе. Такође, обезбеђење континуитета уговарања, слаба подршка банкарског система, недостатак стратегије очувања предузећа од општег интереса. Тренутно у Србији имамо велики инвестициони циклус, што је свакако добро, али сматрам да треба промовисaти политику заштите државних интереса кроз очување и одрживи развој српског грађевинарства и обезбеђења упослености, односно очувања радних места. Зато треба хитно посегнути за мерама уређења домаћег тржишта.

ТРКА СЕ ИЗГУБИЛА 2000.

Трка са великим светским и европским грађевинским предузећима дефинитивно се изгубила почетком 2000., пошто земља није имала исправну политику након санкција, а у циљу заштите домаћих грађевинара.

- У Југославији је грађевинарство учествовало у БДП –у чак седам одсто који је  оствариван  само радом домаћих предузећа. У циљу постизања озбиљнијег учешћа у БДП-у,  као Комора заговарамо  већи и квалитетнији удео домаћих предузећа у уговорима које држава има по међудржавним споразумима са земљама кредиторима и посебне преференцијале за пројекте из буџета Републике Србије.

Министарство грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре у првих шест месеци 2018. искористило је близу половине укупно планираних буџетских средстава за инфраструктурне пројекте у овој години.

 

До јуна је искоришћено 35,45 милијарди динара од укупно планиране 74,2 милијарде динара или 47,7 одсто расположивог новца за инфраструктурне пројекте које финансира Министарство грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре у 2018. години.

 

Од почетка године, укључујући актуелну грађевинску сезону, реализација буџетских средстава је за 31 одсто већа него у истом периоду прошле године. У истом периоду 2017, превасходно због изразито неповољних временских услова почетком године, искоришћеност буџета износила је 27,02 милијардe динара, од планираних укупно 61,69 милијарди динара за 2017.

 

До краја 2018. може се очекивати да укупна вредност расположивих буџетских средстава за инфраструктуру буде додатно увећана, са почетком реализације пројекта изградње станова за припаднике снага безбедности у другој половини године, сходно усвојеном Закону о посебним условима за реализацију пројекта изградње станова за припаднике снага безбедности.

 

У првој половини 2018, Министарство је издало и 62 грађевинске дозволе за нове инфраструктурне пројекте. Укупан обим предвиђених радова за те пројекте износи 37,25 милијарди динара, што је за 34 одсто већа вредност обима предвиђених радова него за пројекте за које су издате дозволе у истом периоду 2017.

Купцима станова у насељу Земун Капија од 01.01.2018. нудимо попуст од 3%. У понуди су станови различитих структура у објектима прве фазе Ц, Д И Е.

Цене станова  са  попустом крећу се у распону од 1335 € / м2 - 1484 € / м2 без ПДВ-а.

Сваки купац који овери уговор о купопродаји до 31.05.2018. остварује попуст од 3 одсто за куповину стана.

Дирекција за изградњу у Србији одобрава краткорочни бескаматни зајам до 9,1% од вредности стана корисницима првог стана који имају право на повраћај ПДВ. Зајмопримац првог стана може користити бескаматни зајам за осигурање учешћа у стамбеним кредитима.

Заинтересовани купци могу посетити изложбени простор Земун капије и погледати узорни стан који је опремљен материјалима који ће се наћи у новим стамбеним зградама.

У првој фази градимо 3 објекта са 323 стана, а цели стамбени комплекс имаће 8 стамбено-пословних објеката са укупно 1. 700 станова.

Градоначелник Београда Синиша Мали посетио је насеље Крњача и Котеж  и истакао да се проблем са канализацијом на обали Дунава трајно решава. Он је такође поновио план којим ће све улице у општини Палилула бити "пресвучене" новим асфалту до краја следеће године. Градоначелник је прошао кроз асфалтирање прве Сутјеске улице у Крњачу. Ово је улица дуга 720 метара.

Више од 50 улица реконструисано је током прошле године и једног дана у општини Палилула, а преко 30 километара новог асфалта. Током текуће и следеће године реализоваћемо план према којем ће свака улица у општини Палилула добити нови асфалт, било да се ради о категоризираном или не додељеном путу. То смо обећали грађанима, а сада је то обећање испуњено ", рекао је Мали.

Према његовим речима, у блоку Браћа Марић је изграђена канализациона мрежа од 1.2 километара.

Непостојање адекватне канализационе мреже практично на читавој левој обали Дунава јесте проблем који би морао да буде трајно решен. У овом делу Београда то је апсолутно највећи проблем на који сам наишао у разговору са грађанима. Ми ћемо обезбедити финансирање врло брзо и то ће бити фонд који се дефинише искључиво за западну обалу Дунава ", рекао је Мали.

Председник општине Палилула Александар Јовичић изразио је мишљење да је ова општина у последњих 18 месеци направила бољи потез.

Добили смо 220 милиона динара из града Београда за асфалтирање некласификоване улице. До краја пролећа ћемо асфалтирати 50 од 110 неасфалтираних улица. Грађани су нестрпљиви за канализацију, али свакако виде да нешто коначно ради на томе. Такође смо заменили пет километара старих азбестних цеви у систему водоснабдевања. Када је реч о канализационом систему, надамо се да ће град обезбедити додатних 38 милиона евра, што би потврдило динамику радова у наредних пет, шест или десет година. На крају овог процеса, читава обала обале Дунава биће повезана са канализационом мрежом - рекао је Јовичић.

 

Извор-Беоинфо

О блогу

Donec volutpat nibh sit amet libero ornare non laoreet arcu luctus. Donec id arcu quis mauris euismod placerat sit amet ut metus. Sed imperdiet fringilla sem eget euismod. P

Joomla3 Appliance - Powered by TurnKey Linux